Istorijat razvoja mikroskopa

O mikroskopima

Nakon sto je zavrsena tamna strana srednjeg veka i doslo do novog istorijskog perioda renesanse, dolazi i do pronalaska baruta, stampe, kao i do pronalaska oprtickih instrumenata koji su omogucavali ljudskim ocima da pomocu sociva ili kombinacije vise sociva posmatraju male objekte uvelicane vise puta. Fascinantni su vidljivi detallji svetova unutar svetova.

Pronalazak staklenih sociva

Pre mnogo godina, u nepoznatoj proslosti, neko je pokupio komad nejednakog kristala koji je bio deblji u sredini nego na ivicama i pogledavsi kroz njega otkrio da stvari izgledaju vece. Neko je takodje uvideo da bi suncevi zraci prolazeci kroz takav kristal mogli da zapale komad papira ili krpe. Lupe ili uvelicavajuca stakla pominju se u spisima rimskih filozofa u prvom veku nove ere ali ocigledno nisu korisceni sve do pronalaska naocara krajem 13-og veka. Nazvani su sociva jer su u obliku semena sociva. Najraniji mikroskop je samo cev sa plocom na objektu na jednom kraju, a na drugim je uvelicavajuce socivo do deset puta od stvarne velicine. To je opste cudo za gledanje buve ili prikazivanje neke sitne stvari pa je nazvan “buva naocari”.

 

istorijat razvoja mikroskopa

Rodjenje svetlosnog mikroskopa

Oko 1590, dva holandska proizvodjaca naocara, Zaccharias Janssen i njegov sin Hans, dok su eksperimentisali sa nekoliko sociva u cevi, otkrili su da se obliznji objekti pojavljuju znatno uvecani. To je bila preteca slozenog mikroskopa i teleskopa. U 1609, Galilej, otac moderne fizike i astronomije, cuvsi za ove ranije eksperimente, poceo i sam njima da se bavi i razradio principe sociva i stvorio mnogo bolje sredstvo za fokusiranje uredjaja. Otac mikroskopije Antoan van Leeuwenhoek (1632-1723), proucavao je nove metode brusenja i poliranja malih sociva velikih zakrivljenosti kojima je dao uvecanje do 270 precnika, najboljih u to vreme. To je dovelo do izgradnje njegovih otkrica za koje je on poznat. Uspeo je prvi da vidi i opise bakterije, gljivicne bakterije kao i prepun zivot u kapi vode, i cirkulaciju krvnih zrnaca u kapilarima. Tokom dugog zivota koristio je sociva na istrazivanjima zivih i ne zivih materija, a prijavio je svoja otkrica u vise od stotinu pisama upucenim Kraljevskom institutu Engleske kao i Francuskoj akademiji.
 

Robert Hooke

Robert Hooke, engleski otac mikroskopije, potvrdio je otkrica Antoan van Leeuwenhoek- postojanje malih zivih organizama u kapi vode. Hooke je napravio kopiju svetla Leeuwenhoekovog mikroskopa, a zatim poboljsao njegov dizajn.

Charles A. Spencer

Nekoliko velikih poboljsanja napravljeno je do sredine 19-og veka, zatim nekoliko evropskih zemalja pocinje da proizvodi finu opticku opremu, a nijedna nije finija od cudesnih instrumenata koje je izgradio Amerikanac Charles A. Spencer kao i industrije koju je osnovao. Danasnji instrumenti, malo izmenjeni, daju uvecanja do 1250 precnika sa obicnim svetlom i do 5000 sa plavim svetlom.

Iza svetlosnog mikroskopa

Svetlosni mikroskop, cak i jedan sa savrsenim objektivima i savrsenim osvetljenjem, jednostavno ne mogu da se koriste za razlikovanje objekta koji su manji od polovine talasne duzine svetlosti. Bela svetlost ima prosek talasne duzine od 0.55 mikrometara, sto je polovina od 1 mikrometara. (Jedan mikrometar je hiljaditi deo milimetra, a ima oko 25.000 mikrometara do inca.) Bilo koje dve linije koje su blize zajedno od 0.275 mikrometara ce se videti kao jedna linija, i svaki objekat sa precnikom manjim od 2.075 mikrometara ce biti nevidljiv ili, u najboljem slucaju pojaviti kao mrlja. Da biste videli sitne cestice pod mikroskopom, naucnici moraju zaobici svetlost i koristiti druge vrste osvetljenja, jedan sa kracim talasnim duzinama.

O elektronskom mikroskopu

Uvodjenje elektronskog mikroskopa u 1930 puno je nacrta. Zajednicki izum Nemaca, Max Knott i Ernst Ruska 1931, Ernst Ruska dobio je polovinu Nobelove nagrade za fiziku 1986 za njegov pronalazak (druga polovina Nobelove nagrade je podeljena izmedju Heinrich Rohrer i Gerd Binnig za STM). U ovakvom mikroskopu, elektroni se ubrzavaju u vakumu dok njegova talasna duzina iznosi izuzetno mali deo bele svetlosti. Nosaci ovih elektrona sa brzim pokretima fokusirani su na uzorak celija i apsorbuju delove celija tako da formiraju sliku na osetljivoj fotografskoj ploci.

Zanimljivosti

hobotnica zanimljivosti

Nedokuciva Hobotnica

 

raman spektroskopija

Raman Spektroskopija

 

njutnovo klatno

Njutnovo klatno

 

 

istorijat razvoja mikroskopa

Istorijat razvoja mikroskopa

 

istorijat razvoja mikroskopskih plocica

Istorijat razvoja mikroskopskih plocica

 

eksperiment koji traje 85 godina

Eksperiment koji traje 85 godina

 

o letnjem racunanju vremena

Letnje racunanje vremena

 

Gramma Libero Tehnika

Distribucija laboratorijske opreme, potrosnog materijala, servis, etaloniranje validacija,.

Budimo u kontaktu

office@gramma.rs
+381 11 655 7 333
+381 11 655 7 494
Kumodraska 56, 11000 Beograd, Srbija

ADDRES

Gramma Libero Tehnika, Kumodraska 56, 11000 Beograd, Srbija


Novosti

02
Feb2015

Centrifuge

U Institutu Vinca smo izvrsili prezentaciju naseg novog proizvoda - Centrifuga sa hladjenjem do 15000 obrtaja ,...

10
Feb2015

Logistika

Od 15 januara smo u nasem sektoru logistike pustili novi program za optimizaciju robnih zaliha...

01
Mar2015

Isporuka Opreme

Isporucena oprema za nove laboratorije Prirodno Matematickog Fakulteta u Tuzli. Laminarne komore, analiticke...

02
Mar2015

Bahus Paracin

Oprema za novu laboratoriju poznatog proizvodjaca sokova i cipsa. Spektrofotometar, refraktometar...

«
»

Partneri

  • Recent Projects
  • Recent Projects
  • testo logo